Potreba novinarki i novinara za psihološkom podrškom ove godine je duplirana, a kao razloge toga prepoznajemo pojačan pritisak i uznemiravanje prije svega novinarki a zatim i jačanje svijesti medijskih radnika o potrebi ove vrste pomoći.
Dok je prošle godine psiholog Društva profesionalnih novinara (DPNCG) zabilježio 40 inidividualnih seansi za novinare i novinarke, taj broj je drastično povećan pa je već za prvih šest mjeseci ove godine iznosio 50.
Korisnici su uglavnom novinarke koje su najčešće meta rodnih uvreda i zastrašivanja jer pišu o organizovanom kriminalu i korupciji, ili one koje su na radnom mjestu izložene raznim pristiscima i seksualnom uznemiravanju.
Njihov identitet je zaštićen, a statistički podaci pokazuju da su podršku tražile novinarke medija koji su javni servisi, kao i one iz privatnih medija.
U junu ove godine navršilo se inače pet godina od kako je DPNCG (uz pravnu) uveo i psihološku podršku za novinare i novinarke, posebno namijenjenu onima koji su žrtve prijetnji i napada.
Desetine kolega iskoristilo je taj vid individualne podrške prethodnih godina, dok je kroz kolektivne treninge psihologa prošlo više od 150 novinara – koji su više puta prisustvovali ovim vrstama događaja.
Servis psihološke podrške se razvijao – od treninga na kojima je razgovarano o potrebi te pomoći i načinu njenog pružanja, pa do razgovora o izazovima u poslu koji dovode do nagomilavanja stresa i sindroma izgaranja koji se Svjetska zdravstvena organizacija upisala na listu bolesti.
Prošle godine su na kolektivnim treninzima uvedene i psihodrame, koje novinarima i novinarka treba da koriste za sočavanje sa stresom i izbjegavanje konfliktnih situacija "tokom obavljanja teškog i odgovornog posla.
"Mentalno zdravlje i putokazi", Ivanova Korita jun 2022. godine: kolektivni trening uz podršku Ambasade SAD Foto: DPNCG
Novinarkama i novinarima su ponuđene i metode opuštanja (prilagodljive u radnim uslovima redakcija) – što je bio njihov zahtjev.
Prema evidenciji psihologa, novinari i novinarke su se tokom individualnih sesija sa psihologom uglavnom žalili na sindrom izgaranja, teške i stresne uslove rada u redakcijama, pritisak uredništva, spoljne pritiske, niske zarade, kratke rokove i često loše odnose u redakcijama, veoma često na ivici mobinga, koji otežavaju njihov rad.
Simulacija stresa na poslu (psihodrama), Žabljak 2023. godine, M' BASE projekat CGO Foto:Miloš Vujović/DPNCG
DPNCG nastavlja sa ovom vrstom podrške zahvaljujući finansijskoj podršci Evropske Unije I kofinansiranju Ministarstva javne uprave, kroz projekat „Efektivna prevencija i zaštita novinara u Crnoj Gori“ koji sprovodi u saradnji sa Udruženjem za odgovorni i održivi razvoj (UZOR) i Hanns Seidel fondacijom.
Objavljeno: 30.jula 20024.
